Речни монитор Сава
Речни ратни брод, односно монитор Бодрог израђен је 1904. године у бродоградилишту Danubius-Schoenichen & Hartmann AG, у Будимпешти, заједно са идентичним бродом под именом Темеш. Монитори су израђени по плану бродоградитеља – главног инжењера Јозефа Тила. Дужина монитора износи 56,2 m, ширина 9,86 m, највећа висина 12,8 m, висина бока 2,2 m тежина 440 т. (депласман), газ 1,2 m, истиснина 442,47/484,81 t. Погон 2 Schichau котла (за погонско гориво коришћен је угаљ), 2 осовине, 3-цилиндричне V.T.E. 1400 KS. Средња пловна брзина му износи 13 чворова. 1904. године био је наоружан са 2 топа од 12 сm, 2 митраљеза од 37 mm и хаубицом од 12 сm. Оклопљен је појасом од 40 mm, куле са 75 mm, палуба са 25 mm. Првобитну посаду чинило је 77 људи.
Прву пробну пловидбу ова два монитора су имали већ 2. августа 1904. године. У састав Аустроугарске дунавске војне флотиле уведен је 1905. године. У мирнодопским условима служио је за контролу саобраћаја на рекама и превоз пешадије. Јула 1914. године распоређен је у Земун.
На Дунаву, са базом у Земуну, биле су стациониране 1. Група монитора (1 Monitorgruppe) коју су чинили командни брод Темеш (SMS Temes), монитор Бодрог (SMS Bodrog) и патролни чамци (Patrouillenboot) b и f као и 2. Група монитора (2 Monitorgruppe) - монитори Самош (Szamos) и Кереш (SMS Körös) те патролни чамац с.
База патролних чамаца (патролни чамци d и g) налазила се у Панчеву (Patrouillenbootsstation Pancsova). На Сави, са базом у Брчком, оперисала је Група монитора (Monitorgruppe) састављена од старих монитора Марош (Maros) и Леита, (Leitha), патролног чамца h и три помоћна брода.
Из Земуна je 28. јула 1914. око 22:30 часова, започет је десант дунавске флотиле на Србију. Наиме, аустроугарски тегљачи Ин (DDSG Inn), затим Јозеф (DDSG József), Ферти (DDSG Fertő) и Совачиге (DDSG Szövetség), који су вукли шлепове са аустроугарским војницима, покушали су да се пробију у Саву и изврше упад у Београд. У недостатку речне ратне флотиле Србија није била у стању да пружи адекватан одговор на аустроугарска дејства дуж токова Саве и Дунава. Тако су српске снаге биле ограничене на дејство са копна. Интензивирање пешадијске ватре био је сигнал за капетана Алића да електричним путем активира експлозив постављен на челичну конструкцију првог крака железничког моста. У 1:30 часова, 16/29. јула, градом се разлегла страховита експлозија. Када се дим разишао, видело се да је крак, пресечен код првог пилона, налегао на обалски насип. Рушење моста приморало је аустроугарске бродове на одступање. У помоћ им је испловио командни монитор Темеш, који је из шкодиног топа 12cm/L35 отворио ватру по касарнама у Доњем граду београдске тврђаве. То су биле прве гранате које су пале на Београд. Непосредно након отварања ватре са командног монитора гранатирање Београда се наставило са још три монитора Бодрог, Самош и Кереш.
Током 1914. и 1915. године монитор Бодрог, гранатирањем, учествује као подршка нападима на Београд. Након освајања Београда, заједно са осталим јединицама Дунавске флотиле, у наставаку рата монитор бива ангажован на доњем Дунаву.
Пловећи узводно Дунавом, 31. октобра 1918. године, монитор Бодрог се у магли насукао у плићаку код Винче. Реморкере који су му притекли у помоћ не би ли га извукли потопила је српска артиљерија, а Бодрог је заробљен као ратни плен.
Тек након Великог рата, монитор Бодрог је 1920. године званично додељен Краљевини СХС и улази у састав њене флотиле под промењеним именом у Сава. Монитор је први пут реконструисан 1932. године у бродоградилишту Сартид у Смедереву. До почетка Другог светског рата обављао је мирнодопске дужности на Дунаву. По избијању Другог светског рата, блокирајући Сипски канал, онемогућио је пловидбу Дунавом. Да не би пао у руке Немаца, у ноћи између 11. и 12. априла, уз леву обалу реке Саве, у близини њеног ушћа у Дунав, потопила га је сопствена посада. Он је попречен попреко, крмом наслоњен на плитку обалу, док је прамцем заронио према дубокој матици реке. Када је водостај опао, монитор је једном трећином дужине изашао крменим делом из воде. Ратна морнарица НДХ извадила га је 1942. године, поправила и користила за своје потребе, такође под именом Сава. Пред крај рата, у ноћи између 8. и 9. септембра 1944. године, код Славонског Брода посада РМ НДХ га је поново потопила.
По завршетку рата, брод је убрзо извађен, поправљен, пренаоружан и уврштен у састав Југословенске речне ратне флотиле. У њеном саставу монитор Сава се налази све до 1959. године када се ставља ван службе, а 1963. године бива избрисан са листе ефективних бродова. Од те године брод се налазио у власништву предузећа Херој Пинки, а од приватизације ове државне фирме припао је предузећу Дунав група агрегати из Новог Сада, где је служио као пристан уз багер Тиса на Ади Хуји.
Решењем Музеја науке и технике бр. 234/1 од 13.12.2005. године брод је проглашен за културно добро, а октобра 2015. године Министарство одбране је извршило откуп брода и предало га на чување Војном музеју.
Речни монитор Сава део Збирке екстеријера Војног музеја отворен је за посетиоце који могу обићи сталну поставку и научити много појединости о трајању овог, на нашем простору, јединственог предмета.
Речни монитор Сава је отворен за посетиоце сваког дана осим понедељка од 10:00 до 17.00 часова (последња продаја карата у 16,00 часова).
У случају лоших метеоролошких услова (киша, ветар), монитор је због безбедности затворен за посетиоце.
Локација: РМ Сава је укотвљен на београдском Савском пристаништу, на десној обали реке Саве, низводно од Бранковог моста.
ФОТО
