Збирка уметничких дела
Прва стална постака Војног музеја из 1904. године којом је доминирала Биста Карађорђева од бронзираног гипса академског вајара Ђорђа Јовановића показује да је у Војном музеју врло рано препозата важност уметничких дела у служби презентовања ратне историје. Ипак, заслуга за систематично прикупљање ликовних дела у Војном музеју припада генералу Војиславу Вуковићу, који је на дужности управника Војног музеја био од 1934.до 1945.године. Колика је пажња била посвећена овој збирци, говори и чињеница да је, у међуратном периоду, Војни музеј имао Уметнички одбор чији су чланови били академски уметници и академци са задатаком да врше селекцију дела у складу са њиховим ликовним квалитетима и сакупљачком политиком Војног музеја.
Уметничка дела су у музеј стизала путем откупа, поклона или поруџбина. Министарство војске и морнарице Краљевине Југославије обезбедило је знатна материјална средства за откуп уметничких дела за Војни музеј, што је допринело да се за кратко време створи вредна колекција. Фонд уметничке збирке увећавао се и даровима које је Војни музеј добијао од установа и појединаца. Међу првим дародавцима били су сами уметници и њихови потомци.
У збирци се налазе радови познатих српских уметника као што су: Урош Кнежевић, Стеван Тодоровић, Урош Предић, Паја Јовановић, Коста Миличевић, Вељко Станојевић, Петар Лубарда, Мило Милуновић, Младен Србиновић; али ту су и радови уметника који су неправедно заборављени: руски сликар Всеволод Гуљевич, портретиста Никола Милојевић, сликар Михаило Миловановић.
У оквиру Уметничке збирке Војног музеја налази се и изузетно вредна картографска збирка, која обухвата оригиналне географске и војно географске карте XVII, XVIII и XIX века, урађене углавном у старој графичкој техници бакрореза, а потом бојене ручно. Уз карте ту се налази и вредна колекција ведута старих градова. Одликује их високи уметнички квалитет, садржајна географска целовитост, тачност уцртаних података примерена времену у ком су настали и изузетна калиграфија и орнаментика.
Посебну драгоценост уметничке збирке представљају радови ратних сликара из периода од 1912 до 1918. године. Сакупљено је око 500 слика, скица и цртежа деветнаест ратних сликара. На бројним српским ратиштима од Цера до Солуна, у периоду од пропасти да ослобођења, стварало је око четрдесет сликара који су били углавном ратници или добровољне болничарке. Сликари су били распоређени у ратне јединице, да би пратили живот на фронту и операције српске војске. Међу ратним сликарима било је и оних који су стварали нашу модерну уметност: Надежда Петровић, Коста Миличевић, Михаило Миловановић. Тако је Први светски рат и поред свих тешких губитака које јој је нанео, обогатио српску уметност за знатан број ремек дела.
После Другог светског рата, Уметничка збирка Војног музеја увећана је радовима који су настали од 1941. до 1945. године. Откупом и поклонима стечена је ова колекција која садржи дела активних учесника НОР-а и уметника који су године рата провели у заробљеничким и концентрационим логорима.
Године 1993, Галерија Централног клуба Војске Југославије поклонила је Војном музеју 391 дело савремене уметности, с темом Другог светског рата, или савременог војничког живота, а радови су значајних уметника са ових простора, као што су: Мило Милуновић, Милан Коњовић, Милош Бајић, Раденко Мишевић, Бошко Рисимовић.
Уметничку збирку Војног музеја чини око три хиљаде радова. Збирка обухвата раздобље од XVII века до модерног доба. У том дугом периоду, које потресају ратови и бурни историјски догађаји, стварало је више сликарских нараштаја различитих стилских опредељења и сликарских праваца. Главна тема су ратови и војнички живот, а значајан део колекције чини и својеврсна галерија портрета хероја бојног поља, војсковођа, официра и владара. Осим ликовних квалитета, дела из Уметничке збирке представљају веома значајано сведочанство о људима и догађајима из прошлости, политичким, културним и друштвеним контекстима у којима су настајала.
Збирку обрађује: Бојана Илић
ФОТО
