Збирка екстеријера
Збирка артиљеријског оруђа, између осталог, чинила је основу прве сталне поставке Војног музеја из 1904. године. Осим два топа која су се налазила испред улаза у зграду Музеја, већи број спредпунећих топова, од којих и 4 Карађорђева топа ливена у српској тополивници 1811. године, красила су изложбени простор.
Као и већина збирки, и ова је оштећена или делом уништена током два светска рата. Након Другог светског рата у Музеју је остало нешто више од двадесетак топова и хаубица коришћених током Балканских и у Првом светском рату, а које је музеј примио 1935. године од ВТЗ Крагујевац, као и три цеви обалска топа која су, 1936. године, допремљена у Музеј са Кладовске тврђаве. У послератним годинама наставља се са прикупљањем предмета, те у Музеј пристиже већи број артиљериског оруђа и оклопних возила из минулог рата. Такође, са јадранске обале, крајем 1960. године, прикупљено је двадесетак тешких обалско – тврђавских топова који су изложени у екстеријеру Војног музеја.
Најстарија артиљеријска оруђа изложена у екстеријеру Војног музеја су спредпунећи топови који датирају од друге половине XVII до половине XIX века. Осим четири цеви које су изливене од бронзе-туча, све остале су од гвожђа. Највећи број ових цеви је изливен у радионицама у Аустрији, неколико у Француској и Великој Британији.
С краја XIX и почетка XX века у екстеријеру Музеја налазе се примерци свих водећих европских произвођача артиљеријског оруђа тога времена (Schneider, Skodawerke, Krupp, Rheinmetall, Societe anonyme des anciens etablissements Cail). Осим примерака које је Србија купила, у екстеријеру су изложена и артиљеријска оруђа која су заплењена у Првом балканском рату, затим оруђа добијена од ф ранцуске војске приликом пробоја Солунског фронта, неколико примерака који су затечени у магацинима након Првог светског рата, а налазили су се у наоружању Аустроугарске војске. Ту се налазе и оруђа која је након Првог светског рата Краљевина СХС купила за потребе војске.
Након Другог светског рата у Музеј пристиже већи број артиљериског оруђа и оклопних возила, међу којима и изузетно ретки примерци. Пажњу посетиоцима нарочито привлачи већи број оклопних транспортера, танкета и тенкова разних земаља (Пољске, Чехословачке, Италије, Немачке, Русије, САД). Од тих средстава посебно се издвајају Пољска танкета ТК-3, којих је произведено укупно 18 комада, а једини сачувани примерак је управо изложен у екстеријеру. Исти случај је и са немачким лаким тенком PzKpfw I Ausf F VK 1801 којих је произведено свега 30 и југословенским тенком А1 којих је, 1950. године у фабрици Петар Драпшин, произведено свега 5 комада.Осим оклопних возила у екстеријеру Војног музеја су изложена и бројна артиљеријска оруђа заплењена током Другог светског рата од италијанских и немачких окупатора. Након, готово века марљивог прикупљања оруђа створена је једна од, ако не највреднијих, онда сигурно најређих збирки артиљеријског оруђа и оклопних средстава у Европи.