Збирка фотографија и фото артефаката
Многе фотографије из овог фонда су већ познате јавности јер се налазе, као илустрације, у готово свим историјским делима, уџбеницима, новинским чланцима и фељтонима који се баве овим периодом. Сачуване су многобројне фотографије српских династија Обреновића и Карађорђевића, као и многих познатих и важних личности, али и фотографије младих људи који ће се тек касније изборити за своје место у историји, постати познати и славни. Управо је такав случај са сликама младог, још голобрадог, питомца 32. класе Краљевске српске војне академије, Војислава Танкосића или младог поручника Живојина Мишића. Како су историју српског народа са почетка 20. века обележила велика ратна искушења, прво у ослободилачким ратовима, а касније и одбрана отаџбине у Првом светском рату, тако су и фотографије из овог периода углавном документарне слике људског страдања, патње али и борбе за опстанак. Правилно схваћен значај фотографије омогућио је да се кроз њихово објављивање у страној штампи значајно утиче на формирање јавног мњења. Српска војска је користила фотографије и као моћно средство за подизање морала властитим трупама, о чему нам најбоље сведочи допис Дунавске дивизије од 12. новембра 1917. године, који се заједно са једном фотографијом чува у збирци Војног музеја.
После 1918. године и краја Светског рата није престало интересовање за фотографију. Сада у мирнодопским условима бројни фотографи бележе разне важне догађаје који су окупирали пажњу јавности новонастале државе, и који су данас похрањени у фонду Прес бироа. Призори церемонија потписивања важних државних споразума као што су уговори о савезу Мала Антанта или Балканска Антанта смењују се са сликама свечаних дочека разних државних делегација, као што је била посета начелника генералштаба САД, генерала Дагласа Мек Артура, током септембра 1931. године. Ипак, далеко су бројније фотографије које приказују сасвим обичан живот једноставних људи и обичних војника. Пуковске славе, маневри, параде, гимнастичке вежбе као и вежбе на стрелишту јасно нам дочаравају свакодневне, мирнодопске задатке краљевске војске. Ратна збивања у новом Светском рату, патње, страдања, страх и бол опет су се нашли пред објективима бројних аматера и професионалних фотографа.
Свесни огромне моћи фотографије све стране у овом сукобу су се трудиле да забележе што више значајних момената и искористе их за своје потребе. На фотографијама је јасно забележена пропаст и капитулација краљевске војске и одвођење официра и војника у заробљеништво. На посматрача изузетно потресно делују призори немачке окупације и репресалија над становништвом као што су масовна стрељања у Шапцу, Краљеву и Крагујевцу, те вешања родољуба на стубове уличне расвете по централним београдским улицама. 
Покрети отпора што се јављају по читавој Србији, такође су имали своје фотографе који су верно бележили догађаје тих славних дана почетка устанка против окупатора, бројне борбе, патње и жртве све до коначне победе снага НОВ-а и предаје окупаторских јединица у Словенији маја 1945. године. Од свих фотографија које се чувају у фонду Другог светског рата, свакако су најупечатљивије оне које је сакупила Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача. Призори унакажених и измрцварених тела остављају тежак и мучан утисак на све који их, макар и летимично, погледају.Ове фотографије су изузетно значајне јер представљају готово једини начин на који данашњи посматрач може схватити праве страхоте рата, а да их при томе и сам не искуси.
Истраживачима су изузетно занимљиве и серије фотографија што су их снимили службени фотографи и фото репортери који су пратили разне непријатељске војске и јединице. Најобимнију такву серију чине снимци немачких репортера који овековечују поход немачке војске на СССР и по северној Африци.Збирка поседује и фотографије посета значајних личности и важних државних делегација. Наша установа је имала част да своју сталну поставку покаже британској краљици Елизабети (1970.г.) као и престолонаследнику британског престола принцу Чарлсу (1978.г.), председнику републике Француске Франсоа Митерану (1983), али и председнику владе Вијетнама Хо Ши Мину (1957) или кубанском револуционару, тада министру спољних послова Кубе Ернесту Че Гевари (1957). Фото архив Војног музеја се труди да одржи корак са наступањем нових, дигиталних технологија о чему најбоље сведочи започети посао дигитализације целокупног фонда што ће ово огромно културно благо нашег народа учинити много доступнијим свим заинтересованим истраживачима наше прошлости.