Збирка наоружања од 1918. до 1945. године
Збирка је настала после Другог светског рата у оквиру обнове Војног музеја и његовог фонда, а у тада веома присутном заносу победе над фашизмом. Идеја је била да се на најрепрезентативнији начин прикаже борба југословенских народа у Другом светском рату, те је стога ова збирка у изложбеном простору Војног музеја и добила највећу заступљеност, чак цео спрат посвећен периоду од 1918. до 1945. године. Предмети за фонд збирке су сакупљани са целе територије тадашње Југославије и као резултат је настала једна веома импозантна збирка која је у потпуности покривала борбу НОВЈ у Другом светском рату.
Данас, Збирка фабричког наоружања од 1918. до 1945. уз преко три и по хиљаде предмета је још богатија својом разноврсношћу предмета и њиховом вредношћу а уз ексклузивност појединих предмета представља куриозитет не само у националним оквирима већ и на простору Европе па може се рећи и остатка Света.
Посебни део збирке заузима наоружање из периода између два светска рата а које је било у употреби Војске Краљевине СХС, односно Краљевине Југославије. Војни музеј се може похвалити, да својим предметима скоро у потпуности покрива арсенал пешадијског наоружања тог периода и то са веома очуваним примерцима.
Највећи и најзначајнији део ове збирке свакако представља наоружање коришћено на простору тадашње Југославије током Другог светског рата. Овај део збирке сачињава оружје које су употребљавале немачке, италијанске и остале окупаторске јединице и покрети отпора у земљи међу којима има оружја из арсенала Војске Краљевине Југославије, заплењеног од окупатора, импровизованог, израђеног у герилским радионицама и оружја које је покретима отпора достављано у оквиру савезничке помоћи.
Импровизовано оружје из партизанских радионица представља својеврсно благо Војног музеја, јер је само по себи уникатно и вредно што по изради што по домишљатости при изради. Што се тиче наоружања које је било у употреби јединицама покрета отпора, а које је углавном пореклом из савезничких земаља, и војски које су чиниле Силе осовине, збирка поседује велики број разноврсних примерака са којима углавном покрива арсенал коришћеног наоружања на овим просторима.
Поред ексклузивитета самих предмета, Збирка се у том смислу истиче и по броју предмета који су припадали славним личностима тог периода. Збирци припадају и лична наоружања и предмети Врховног команданта НОВЈ и ПОЈ, Јосипа Брoза Тита, затим генерала Саве Оровића, Павла Јакшића, Петра Драпшина, Богдана Орашчанина; Моше Пијаде, др Ивана Рибара, Саве Ковачевића, Милана Шијана, уметника Ђорђа Андрејевића-Куна, мајора Стјуарта, шефа британске војне мисије при Врховном штабу и многим другим. Треба истаћи и да се у депоима Војног музеја чувају заплењене сабље усташког вође Славка Кватерника и немачког генерала Александра Лера, команданта групе Југ.
Као посебан ексклузивитет који је скоро откривен и допремљен у Војни музеј, треба поменути немачку машину за шифровање, Енигму која је комплетно сачувана и у изванредном стању чиме се Збирка фабричког наоружања од 1918. до 1945. и Војни музеј у целости сврставају у ризнице веома вредних предмета које су обележиле војну историју овог периода