Збирка праисторије, антике и раног средњег века
Дугогодишњој и богатој историји и традицији Војног музеја, његовој узлазној линији у стручном и научном погледу, како на домаћем тако и на иностраном плану, несумњиво је дао допринос и дугогодишњи, деценијски рад археолога овог музеја. Слободно се може рећи да без њиховог рада, како теоретског, тако и практичног - теренског, не би било ни афирмације музеја у напред поменутим оквирима.
У археолошкој збирци Војног музеја у Београду се чува око 700 одабраних предмета који припадају периодима праисторије, антике и средњег века. Посебно треба нагласити да збирка садржи и ретке примерке новца, накита, оруђа, оружја и друге опреме, који сведоче о развоју људских заједница на овим просторима. Најстарија артефакта којима располажемо потичу из млађег каменог доба, односно из неолита. Тај период репрезентују већи број керамичких пршљенака, коштаних шила, неколико камених длета и камених секирa.
Метално доба на нашој територији документовано је мањим бројем предмета збирке. У нешто мањем броју су заступљени предмети из бакарног, бронзаног и старијег гвозденог доба док су предмети из млађег гвозденог доба нешто бројнији.Од оружја из периода насељавања Келта у Подунављу у збирци се налази неколико бојних ножева као и дуги мач двосеклог сечива, заобљеног врха, са очуваним делом каније која је декорисана флоралним орнаментом изведеним гравирањем. Свакако, треба поменути и кратко копље за бацање, а које карактерише мања димензија и тежина.
Материјалну културу из римског периода у збирци, између осталог, репрезентују и два мача – гладијуса, типа Помпеј и Мајнц. Гладијус типа Мајнц је пронађен са одлично очуваном канијом, чије су дрвене корице биле ојачане металном оплатом од гвозденог лима. Посебан значај овом мачу даје натпис који је плитко урезан, управо на оплати од гвозденог лима, у делу ближе устима каније. Текст који је урезан у два реда у горњем открива име војника коме је мач припадао, а у доњем је означена војна јединица у којој је он служио. Натпис са каније указује на то да је војник припадао специјалној јединици лаке пешадије која је обављала послове пограничне милиције. Поред мачева, заступљен је и известан број ножева, врхова стрела и копаља. У збирци се налази и део одбрамбене опреме – шлем, који је откривен на налазишту Horreum Margi – Ћуприја. Археолошка збирка Војног музеја поседује и преко 5000 комада римског новца који потиче из оставе са локалитета Horreum Margi и других налазишта. Поред функције коју је новац имао и има - еквивалент робе, треба имати у виду и она својства која га одређују као културно историјски документ времена у коме је настао. Реч је о римском царском новцу који је, на овим просторима, био у употреби током читаве антике.Период Сеобе народа на нашој територији, такође је заступљена у збирци преко ножева и тробридних врхова стрела, једносеклих ножева као и копаља, делова гарнитура за појас као и делова коњске опреме. Уз то су присутне и фрагментована бронзана двоглава фибула са лепезастом главом која је богато украшена и две огрлице од дебље бронзане жице, са раскуцаним крајем, украшеним пунктираним тракама, на коме се налази отвор.
Најзаступљенији предмети у овој збирци су они који припадају периоду средњег века. Посебну пажњу привлачи већи број мачева. У Србији мач се, највероватније, развио из такозваног германско-словенског типа који је био прав, двооштричан, ижљебљен са затупљеним врхом. Поред мачева типа Пала, Семпах издвајају се и три мача типа Вуковац. Ови мачеви су у прошлости имали посебно значење. Мотив вука у скоку, тауширан у металу, најчешће у месингу, давао је овим мачевима нарочит значај и стављао их у ред цењеног убојног оружја.
Попут мачева, у збирци се налази и више буздована и топуза најразличитијих облика и димензија, већи број како бојних тако и секира коришћених у свакодневном животу, потом приличан број врхова стрела, копаља и бојних ножева. Средњовековни накит, у збирци, је заступљен са сребрном, фрагментованом гроздоликом наушницом, бронзаном апликацијом украшеном вегетабилним орнаментом, бронзаним дугметом, елипсоидног облика, на коме је орнамент изведен у облику цвета – крина и једним, добро очуваним, бронзаним прстеном који на глави овалног облика, у елипсоидном диску има представу орла раширених крила док је на бочним странама прстена, утиснут христограм.У збирци се чува и велики број камених кугли које су Турци користили за гранатирање наших средњовековних градова: Звечана, Новог Брда, Смедерева, Голупца и Београда.
Оно што посебно треба издвојити је шест градских пушака фитиљача, тзв. кукача, као и мањи градски топ који су откривени у Малом граду смедеревске тврђаве. Кукаче су виши, развијенији тип првих пушака фитиљача којима је додат један испуст, кука која је служила за преношење трзаја на чврсте ослонце. Три ове пушке су израђене у Турској што се види на горњој страни цеви где је утиснут жиг цариградске радионице Kayi.