Rečni monitor Sava
Rečni ratni brod, odnosno monitor Bodrog izrađen je 1904. godine u brodogradilištu Danubius-Schoenichen & Hartmann AG, u Budimpešti, zajedno sa identičnim brodom pod imenom Temeš. Monitori su izrađeni po planu brodograditelja – glavnog inženjera Jozefa Tila. Dužina monitora iznosi 56,2 m, širina 9,86 m, najveća visina 12,8 m, visina boka 2,2 m težina 440 t. (deplasman), gaz 1,2 m, istisnina 442,47/484,81 t. Pogon 2 Schichau kotla (za pogonsko gorivo korišćen je ugalj), 2 osovine, 3-cilindrične V.T.E. 1400 KS. Srednja plovna brzina mu iznosi 13 čvorova. 1904. godine bio je naoružan sa 2 topa od 12 sm, 2 mitraljeza od 37 mm i haubicom od 12 sm. Oklopljen je pojasom od 40 mm, kule sa 75 mm, paluba sa 25 mm. Prvobitnu posadu činilo je 77 ljudi.
Prvu probnu plovidbu ova dva monitora su imali već 2. avgusta 1904. godine. U sastav Austrougarske dunavske vojne flotile uveden je 1905. godine. U mirnodopskim uslovima služio je za kontrolu saobraćaja na rekama i prevoz pešadije. Jula 1914. godine raspoređen je u Zemun.
Na Dunavu, sa bazom u Zemunu, bile su stacionirane 1. Grupa monitora (1 Monitorgruppe) koju su činili komandni brod Temeš (SMS Temes), monitor Bodrog (SMS Bodrog) i patrolni čamci (Patrouillenboot) b i f kao i 2. Grupa monitora (2 Monitorgruppe) - monitori Samoš (Szamos) i Kereš (SMS Körös) te patrolni čamac s.
Baza patrolnih čamaca (patrolni čamci d i g) nalazila se u Pančevu (Patrouillenbootsstation Pancsova). Na Savi, sa bazom u Brčkom, operisala je Grupa monitora (Monitorgruppe) sastavljena od starih monitora Maroš (Maros) i Leita, (Leitha), patrolnog čamca h i tri pomoćna broda.
Iz Zemuna je 28. jula 1914. oko 22:30 časova, započet je desant dunavske flotile na Srbiju. Naime, austrougarski tegljači In (DDSG Inn), zatim Jozef (DDSG József), Ferti (DDSG Fertő) i Sovačige (DDSG Szövetség), koji su vukli šlepove sa austrougarskim vojnicima, pokušali su da se probiju u Savu i izvrše upad u Beograd. U nedostatku rečne ratne flotile Srbija nije bila u stanju da pruži adekvatan odgovor na austrougarska dejstva duž tokova Save i Dunava. Tako su srpske snage bile ograničene na dejstvo sa kopna. Intenziviranje pešadijske vatre bio je signal za kapetana Alića da električnim putem aktivira eksploziv postavljen na čeličnu konstrukciju prvog kraka železničkog mosta. U 1:30 časova, 16/29. jula, gradom se razlegla strahovita eksplozija. Kada se dim razišao, videlo se da je krak, presečen kod prvog pilona, nalegao na obalski nasip. Rušenje mosta primoralo je austrougarske brodove na odstupanje. U pomoć im je isplovio komandni monitor Temeš, koji je iz škodinog topa 12cm/L35 otvorio vatru po kasarnama u Donjem gradu beogradske tvrđave. To su bile prve granate koje su pale na Beograd. Neposredno nakon otvaranja vatre sa komandnog monitora granatiranje Beograda se nastavilo sa još tri monitora Bodrog, Samoš i Kereš.
Tokom 1914. i 1915. godine monitor Bodrog, granatiranjem, učestvuje kao podrška napadima na Beograd. Nakon osvajanja Beograda, zajedno sa ostalim jedinicama Dunavske flotile, u nastavaku rata monitor biva angažovan na donjem Dunavu.
Ploveći uzvodno Dunavom, 31. oktobra 1918. godine, monitor Bodrog se u magli nasukao u plićaku kod Vinče. Remorkere koji su mu pritekli u pomoć ne bi li ga izvukli potopila je srpska artiljerija, a Bodrog je zarobljen kao ratni plen.
Tek nakon Velikog rata, monitor Bodrog je 1920. godine zvanično dodeljen Kraljevini SHS i ulazi u sastav njene flotile pod promenjenim imenom u Sava. Monitor je prvi put rekonstruisan 1932. godine u brodogradilištu Sartid u Smederevu. Do početka Drugog svetskog rata obavljao je mirnodopske dužnosti na Dunavu. Po izbijanju Drugog svetskog rata, blokirajući Sipski kanal, onemogućio je plovidbu Dunavom. Da ne bi pao u ruke Nemaca, u noći između 11. i 12. aprila, uz levu obalu reke Save, u blizini njenog ušća u Dunav, potopila ga je sopstvena posada. On je poprečen popreko, krmom naslonjen na plitku obalu, dok je pramcem zaronio prema dubokoj matici reke. Kada je vodostaj opao, monitor je jednom trećinom dužine izašao krmenim delom iz vode. Ratna mornarica NDH izvadila ga je 1942. godine, popravila i koristila za svoje potrebe, takođe pod imenom Sava. Pred kraj rata, u noći između 8. i 9. septembra 1944. godine, kod Slavonskog Broda posada RM NDH ga je ponovo potopila.
Po završetku rata, brod je ubrzo izvađen, popravljen, prenaoružan i uvršten u sastav Jugoslovenske rečne ratne flotile. U njenom sastavu monitor Sava se nalazi sve do 1959. godine kada se stavlja van službe, a 1963. godine biva izbrisan sa liste efektivnih brodova. Od te godine brod se nalazio u vlasništvu preduzeća Heroj Pinki, a od privatizacije ove državne firme pripao je preduzeću Dunav grupa agregati iz Novog Sada, gde je služio kao pristan uz bager Tisa na Adi Huji.
Rešenjem Muzeja nauke i tehnike br. 234/1 od 13.12.2005. godine brod je proglašen za kulturno dobro, a oktobra 2015. godine Ministarstvo odbrane je izvršilo otkup broda i predalo ga na čuvanje Vojnom muzeju.
Rečni monitor Sava deo Zbirke eksterijera Vojnog muzeja otvoren je za posetioce koji mogu obići stalnu postavku i naučiti mnogo pojedinosti o trajanju ovog, na našem prostoru, jedinstvenog predmeta.
Rečni monitor Sava je otvoren za posetioce svakog dana osim ponedeljka od 10:00 do 17.00 časova (poslednja prodaja karata u 16,00 časova).
U slučaju loših meteoroloških uslova (kiša, vetar), monitor je zbog bezbednosti zatvoren za posetioce.
Lokacija: RM Sava je ukotvljen na beogradskom Savskom pristaništu, na desnoj obali reke Save, nizvodno od Brankovog mosta.
FOTO
